6 tipova aktivnosti koje unapređuju mentalno zdravlje

Kada pokušavate da poboljšate svoje mentalno zdravlje, možda bi bilo od pomoći da imate na umu ovakve modele ponašanja. Ovde je sumirano šest preporuka psihijatara i istraživača.

Fizička aktivnost

Tokom evolucije smo kao vrsta morali da budemo aktivni da bismo preživeli. Kao rezultat toga, ljudi su izgrađeni za kretanje i mentalno angažovanje – što je ključno za naše ukupno zdravlje. Zaista, kada smo mentalno i fizički aktivni, manje je verovatno da ćemo biti izolovani i povučeni.

S tim u vezi, simptomi mentalnih bolesti često uključuju povlačenje u sebe i, u slučaju depresije, smanjenu fizičku aktivnost. Međutim, fizičke i mentalne aktivnosti (kao što su istraživanje prirode, druženje, bavljenje sportom, stvaranje umetnosti ili slušanje muzike) poboljšavaju ovakva stanja i bude pozitivne emocije. 

Odbrambeni mehanizmi

U ljudskoj prirodi je da se više fokusiramo na negativne okolnosti nego na pozitivne. 

Kada koristimo odbrambene mehanizme, možemo se suprotstaviti negativnosti i favorizovati pozitivnost. Na primer, humor je moćno sredstvo, jer nam može pomoći da kanališemo i oslobodimo svoju negativnu energiju na konstruktivan način. Druge strategije uključuju zamišljanje “pozitivnog ishoda” za događaje i svesno odvajanje od negativnosti. Ove metode nam mogu pomoći da se odbranimo od negativnih osećanja i okolnosti.

Socijalno povezivanje

Istraživanja potvrđuju da je ljudima potreban kvalitetan društveni kontakt za mentalno zdravlje.  Svi oblici veze su korisni. Na primer, ljudi koji se osećaju izolovano dobro reaguju na pronalaženje druženja preko kućnih ljubimaca.

Međutim, ovim se ne podrazumevaju bilo kakve interakcije. Negativne interakcije, poput maltretiranja ili druženja sa prijateljem ili članom porodice koji stigmatizuje mentalnu bolest, mogu biti štetne za mentalno zdravlje. Da bismo dali prioritet našem mentalnom zdravlju, moramo izbegavati ova iskustva i tražiti pozitivne odnose.

Regulisanje emocija

Regulisanje emocija je sposobnost da vršimo kontrolu nad sopstvenim emocionalnim stanjem. To je veština koja se uči i koja zahteva ulaganje vremena.

Uspešna regulacija emocija umanjuje naše negativne emocije (poput tuge, straha i besa) tako da pozitivne emocije (poput uzbuđenja) nadmašuju negativne. Jednako važno je regulisanje naših misaonih procesa kako bismo osigurali da su naše misli u skladu sa stvarnošću. Svest o našim emocijama i mislima je suštinski prvi korak. Sa tom svešću, onda možemo da preoblikujemo svoje negativne percepcije i misli i da ih zamenimo pozitivnijim.

.Samoprihvatanje

Prihvatanje sebe je stub “dobrog” mentalnog zdravlja. 

Ono se dešava kada gledamo na sebe pozitivno i razumemo sopstvenu vrednost.

Kada nije razvijeno, veća je verovatnoća da će se razviti mentalne bolesti, kao što su depresija i anksioznost. Uključivanje strategija, kao što je vođenje dnevnika o samopoštovanju i zapisivanje pozitivnih radnji može pomoći u poboljšanju samoprihvatanja.

Sposobnost prilagođavanja

Životne okolnosti se stalno menjaju, a naša sposobnost da prilagodimo ponašanje u skladu sa nepredviđenim promenama je ključna za održavanje našeg mentalnog zdravlja. Jednostavno rečeno, život zahteva fleksibilnost. Nedostatak fleksibilnosti dovodi do nepovoljnih ishoda.

Koliko god da je teško, ponekad je jedini način da smanjimo simptome mentalne bolesti da se nateramo na ponašanje koje nam u tom trenutku nije najprijatnije. 

Kad se trudimo da koristimo ove modele ponašanja, činimo najbolje što možemo da zaštitimo naše mentalno zdravlje i postavimo ga za prioritet!

Aleksandra Jeremić

Autorka teksta