Adolescencija – Neizbežan put odrastanja

Adolescencija je period između detinjstava i odraslog doba, koji počinje sa 11-12 godina i traje do 20-te, najkasnije 25 –te godine života mlade osobe. Naš razvoj nije harmoničan, a period adolescencije praćen je brojenim promenama na fiziološkom, emocionalnom, kognitivnom, ponašajnom i socijalnom planu. Ove promene su individualne i svako ih doživljava drugačije.

Milica Stamenković, master psiholog i psihoterapeut

Autorka teksta

I baš u periodu burnih i intenzivnih psihičkih i fizičkih promena adolescenata, njihovi roditelji takođe prolaze kroz svoju „krizu“, oni su tada u srednjim godinama, pred njima je mnošto uloga i zadataka, smenjuju se generacije, „jaz između generacija“ postaje sve izraženiji. Ako roditelji sputavaju i preterano kontrolišu decu u ovom uzrastu postoji opasnost da prirodni jaz preraste u patološki jaz i da deca krenu stranputicom (konzumiranje alkohola, psihoaktivnih supstanci, ulaženje u seksualne odnose i često menjanje partnera samo su neki od problema sa kojima se adolescenti suočavaju). Zato je osnovni zadatak roditelja da nauče da pregovaraju, a da zadrže autoritet, da
uspostave tzv.zdravu kontrolu, pri čemu od velike pomoći može biti promena kućnih pravila gde se adolescentu poveravaju određeni zadaci i uloge.

Treba napravati razliku između puberteta i adolescecije (iako se često poistovećuju, nisu
sinonimi). Prvo sazrevamo fizički, a upravo je to glavna karakteristika puberteta, perioda
obeleženog intenzivnim fizičkim i fiziološkim promenama, koje nadalje određuju razvoj naših polnih karakteristika, odnosno seksualni razvoj. Adolescencija se odnosi na sazrevanje u psihološkom i socijalnom smislu što predstavlja
sponu ka prelasku u odraslo životno doba, što prate burne promene i procesi u organizmu važne za formiranje ličnosti mlade osobe. Često nam je upadljiva nestabilnost adolescenata koji sa jedne strane imaju potrebu za samostalnošću i nezavisnošću, „smatraju sebe odraslima, pametni su i sve znaju najbolje“, skloni buntovničkom ponašanju i ulaženju u konflikte sa roditeljima, probijanju granica i nepoštovanju pravila, sve je veća uloga vršnjaka i pripadanje vršnjačkoj grupi, pre nego porodici, zauzima vodeće mesto u životu mladog čoveka. Sa druge strane, imaju jaku potrebu za sigurnošću koju pruža porodica, za podrškom i razumevanjem od strane roditelja, za ljubavlju i otvorenom komunikacijom. U jednom momentu dominira potreba za samostalnošću, a već u sledećem oni su i dalje deca kojima zagrljaj i topla reč roditelja znači najviše na svetu.

Sve u svemu, period adolescencije je buran za porodicu i predstavlja izazov za sve porodice, šansu za rast i razvoj svih njenih članova, jer treba pronaći balans u haosu promena. Možda je za kraj najvažnije naglasiti da ADOLESCENTI RASTU IZ PRILIKE, a roditelji su ti koji treba da prate njihove potrebe i interesovanja.