Kako pričati sa osobama koje doživljavaju duboku tugu

“Ne mogu više ovo da podnesem.”

Mnogi od nas su već čuli ove reči od osoba u svom okruženju. Gledali smo prijatelje i članove porodice kako se bore sa bolom i izazovima, i brinuli smo se za njihovu bezbednost kada kažu da osećaju da im je previše svega.

Ovo ostavlja mnoge od nas da se zapitaju: Šta treba da uradimo kada neko do koga nam je stalo kaže da bi bilo bolje bez njega? Šta da radimo ako sumnjamo da razmišljaju o samopovređivanju?

 Postavljajte pitanja

Pitajte ih kako su, šta misle i kako se osećaju. Postavljanje pitanja će verovatno olakšati razgovor o teškoj temi i umanjiti deo stida i krivice koje možda osećaju. Kada postupate sa pozicije istinske brige i zainteresovanosti, stvarate snažnu emocionalnu vezu koja pomaže nekome ko se bori sam i izolovan da se ponovo poveže sa drugim ljudima.

Neka od pitanja mogu biti:

  • “Kako si?”
  • „Kako se snalaziš?“
  • “Šta je uzrok takvih osećanja?”
  • “Šta bi ti pomoglo da se osećaš bolje?”

Njihovi odgovori na ova pitanja ključni su za određivanje podrške koja im može zatrebati. Na primer, ako je odgovor na treće pitanje „usamljenost“, a odgovor na četvrto pitanje „povezanost“, to vam može dati jasnu sliku o tome kako im pomoći i podržati ih.

Zatim treba razgovarati o izvorima emocionalne podrške. Ako nemaju odgovarajuću emocionalnu podršku, pobrinite se da mogu pronaći pomoć. Ne obećavajte da ćete čuvati njihova osećanja i planove u tajnosti. Bolje je ponuditi da radite sa njima najbolje što možete, međutim, njihovo dugoročno zdravlje i bezbednost su prioritet.

Poželjno bi bilo pitati o:

• Pronalaženju terapeuta

• Ako imaju terapeuta, da li su nedavno razgovarali sa njim ili ga zvali da razgovaraju o  krizi?

• Da li bi razmislili o odlasku u bolnicu?

Pokažite svoju zabrinutost kroz aktivno slušanje

Vaš prijatelj ili član porodice možda oseća dubok bol. Umesto da olakšate situaciju, pokušajte da saslušate i razumete kakav im je život u ovom trenutku. Šta ih boli? Koji su njihovi strahovi?

Kada vodite ove razgovore, fokus ne bi trebalo da bude rešavanje njihovog problema ili njihovo „popravljanje“. Umesto toga, vaš cilj je da ih zaista čujete i razumete

Komunicirajte kroz prihvatanje i odsustvo osuda

Slušajte bez donošenja presuda. Jedna od najosnovnijih emocionalnih potreba ljudskih bića je da ih neko čuje i smatra važnim..

Ovo može uključivati izjave poput:

• „Razumem zašto te je to uznemirilo.“

• „Verovatno bih reagovao na isti način.“

Pojasnite razgovor kroz kratko ponavljanje rečenog

Dajte kratak rezime da pokažete da ste čuli i razumeli ono što je sagovornik rekao. Ovo im daje šansu da vas isprave i održe razgovor na pravom putu. Još bolje, ovo im pomaže da čuju sebe omogućavajući im da razmišljaju o tome šta govore i osećaju.

Pokušajte reći:

• „Dakle, tebi se čini kao (kratko parafrazirajući ono što je druga osoba rekla).“

• „Ono što čujem da govoriš je (ukratko ponovite ono što mislite da govore).“

Poštujte tempo i tok razgovora

Dozvolite sagovorniku da završi svoje misli. Kod emocionalno teških tema može doći do kratkih perioda ćutanja. Ako niste sigurni, bolje je sačekati, a ne govoriti prerano i prekinuti njihov odgovor. Ako se teško otvaraju o bolnoj temi, u redu je pružiti im malo ohrabrenja da im pomognete da nastave govoriti. Upamtite da to radite nežno, jer ne želite da žurite ili da pritiskate previše.

Jedna od naših najvećih potreba je da se osećamo zbrinuto i povezano. Kada je naša veza sa drugima slaba ili prekinuta, osećamo se povređeno i izgubljeno. U svom bolu i izolaciji možemo očajavati i okrenuti se ekstremnim merama koje nam izgledaju kao jedini izbor. U tim mračnim trenucima uspostavljanje povezanosti ili uviđanje nečije zabrinutosti i zainteresovanosti može biti lekovito. Ne dozvolite svojim prijateljima ili porodici da prolaze sami ovakve periode. Razgovarajte, postavljajte pitanja i pratite šta se dešava u okruženju!

Aleksandra Jeremić

Autorka teksta