Mentalno zdravlje mladih – vršnjačko nasilje i njegov uticaj na mentalno zdravlje mladih

Nasilje je problem koji se decenijama provlači među nama u raznim formama. Može biti verbalno, fizičko, psihičko, seksualno, ekonomsko, rodno ili rasno. Nažalost, česti su primeri ispoljavanja nasilja u školama, porodicama, na radnim mestima, na mestima na kojima ne bi trebalo da postoji. 

Mladi su danas  okruženi društvenim mrežama kao i različitim sadržajima, od sadržaja koji će im biti zabava i razonoda do sadržaja koji će im biti od koristi i edukovati ih. Naravno, svi imaju prava da ocenjuju korisnost ovih sadržaja kako bi se sadržaji koji im se prikazuju filtrirali i kako bi se korisniku prikazivalo više sadržaja koji ga interesuju. Međutim, odeljci za komentare često gube svoju svrhu i bivaju korišćeni za tzv. „hejtovanje“, odnosno komentare koji šire mržnju i neprijatnost. Tada se na internetu javlja još jedan vid nasilja, sajber nasilje. 

Sajber nasilje (Cyber bulling) predstavlja virtuelno, odnosno nasilje preko interneta. Može se odraziti kao različit vid nasilničkog ponašanja pojedinca ili grupe koja usmerava mržnju prema individui. To može biti pisanje uvredljivih komentara, pretnji, uvreda na osnovu rase, veroispovesti, nacionalne osnove, seksualne orjentacije, fizičkog izgleda. Takođe sajber nasilje se javlja i u vidu širenja lažnih informacija ili javnog sramoćenja i omalovažavanja pojedinca. 

Mladi koji provode vreme na društvenim mrežama su tu iz različitih razloga. Nažalost, nisu svi na društvenim mrežama „društveni“ i čest su razlog lošeg raspoloženja koje je čak i najblaža posledica ovog vida nasilja. 

 „Hejtovanje“ je jako zastupljeno kod mlađih populacija na društvenim mrežama. Umesto da društvene mreže koriste u pametne svrhe, mnogi nasilnici našli su sebi mesto u komentarima objava nevinih osoba, jer lako je vređati nekog koga i ne poznaju, za koga ne znaju kakvu bitku vodi u svom životu i sa čime se sve bori. Ti „hrabri“ nasillnici se kriju iza malih ekrana, ljudi prepuni kompleksa, zavisti i ljubomore, ljudi bez imalo hrabrosti, stida i obraza koji umesto da rade na sebi ili se obrate nekome za pomoć svoje komplekse leče na ovako ružan način. 

Dok se kriju iza malih ekrana i vređaju nedužne ljude, nisu ni svesni koliko štete mogu da nanesu. Iako njihovo nasilje nije fizičko, ostavlja vidljive posledice. Njihove reči seku jako duboko i ostavljaju rane koje kod većine mladih teško zarastaju, jer tek razvijaju svoju ličnost i umesto da dožive pohvale i lepe reči zbog, npr. svog uspeha koji su podelili, oni nailaze na uvrede. 

Sajber nasilje uzima se zdravo za gotovo. Reči mržnje mogu biti veoma opasno oružje, ili pak okidač kod osoba koje su emotivnije i koje se svakodnevno nose sa ovim problemom. 

Posledice koje ostavlja sajber nasilje ili bilo koji vid nasilja mogu biti ozbiljne. Ozbiljnost povreda prilikom nasilja zavisi od psihološke jačine osobe koja trpi takvo nasilje. Može se desiti da je to samo prolazna potištenost koju doživljavamo zato što nas društvo ne prihvata takve kakvi jesmo, ali kod ranjivih osoba to može biti začetak raznih mentalnih stanja poput depresije, anksioznosti. Može doći do pada samopouzdanja, mišljenje koje smo imali o sebi može se lako pokvariti mislima kako nismo dovoljno dobri za društvo. Najkobnija posledica koja nažalost postaje zastupljena kod mladih jeste i samoubistvo. Stopa samoubistava raste i zbog sajber nasilja o kome se ne govori dovoljno. Mnogi mladi se odlučuju na ovaj kobni čin zbog toga što nisu afirmisani od strane društva, zato što je neko ko se krije iza lažog profila i ekrana narušio njihovo mentalno zdravlje svojom mržnjom. 

 Samoubistvo je nepovratan čin. Udaljava nas od biti egizstencije, jer nešto što nam je dato na početku, mi odbacujemo zbog irelevantnog razloga baš kao što je mržnja I nasilje koje doživljavamo na internetu. Niko nije vredan vašeg života! Tu nastaje kao problem takodje nešto što se zove kućno vaspitanje, koje u većini slucajeva ne postoji, zbog raznih životinih faktora. Kad sve saberemo, dobijemo anarhiju koja se sa interneta prenosi u stvarnost i obrnuto. Baš zbog svakodnevnog zlostavljanja slabijih i ranjivijih, isti ti ljudi upadaju u depresiju, kivni na svet i potencijalno im se rađa ideja da odbace svoj život. 

Nemojte biti ,,hejteri”! Nemojte biti ,,face” na pogrešan način. Niste  ,,kul” ako vređate ili na bilo koji način zlostavljate nekoga! 

Budite ,,face” i pomozite nekome! 

Ukoliko znaš da se neko u tvom okruženju bori sa bilo kojim vidom nasilja, pomozi. Pokušaj da popraviš nekome dan i ostaviš lep komentar umesto hejta. Ako te neki sadržaj ne zanima ili ti se ne sviđa, nastavi da skroluješ, prijavi, ali nemoj ostavljati uvredljive komentare, jer tvoj mali, bespotrebni ,,hejt” nekome može naneti puno štete. Ukoliko se i sam/a boriš sa psihološkim problemima, znaj da se uvek imaš kome obratiti za pomoć. 

 Ako ti je hitno potrebna pomoć, pozovi sledeće brojeve telefona, bitno je da znaš da nisi sam/a!

  • Centar Srce – Centar se bavi prevencijom samoubistva i pružanjem emocionalne podrške koja može biti potrebna za svaku vrstu problema. Svi pozivi su anonimni i besplatni. Broj je dostupan od 14 do 23h. 0800 300 303
  • Klinika za psihijatrijstke bolesti “Dr Laza Lazarević” – Svi pozivi su anonimni i besplatni. Broj je dostupan non-stop od 00 do 24h.
  • Izaberi opciju 1 ako razmišljaš o samoubistvu.

Izaberi opciju 3 ako ti je potrebna psiholoska podrška.  0800 309 309

  • NADEL (Nacionalna dečija linija) – Svi pozivi su anonimni i besplatni. Broj je dostupan non-stop od 00 do 24h. SOS linija se bavi prevencijom nasilja i pruža psihološku podršku mladima u vezi sa osećanjima i dilemama koje svakodnevno imaju. 116 111
  • Linija NADEL za roditelje – Svi pozivi su anonimni i besplatni. Broj je dostupan od 16 do 22h. Linija je uspostavljena za pomoć roditeljima u rešavanju problema u porodici i koristi direktivni metod savetovanja sa fokusom na rešenje. 0800 007 000

SOS Ženski Centar – Svi pozivi su anonimni i besplatni. Broj je dostupan od 17 do 21h. SOS Ženski centar pruža usluge psihološkog savetovališta koje su namenjene kako ženama i devojkama koje su u situaciji partnerskog nasilja tako i mladima koji nailaze na poteškoće u svakodnevnom funkcionisanju. 021 422 740

Milica Mišić

Autorka teksta