Mentalno zdravlje mladih

 Kako bismo očuvali naše mentalno zdravlje potrebna nam je emocionalna stabilnost, doza samopouzdanja i svesti o sopstvenoj važnosti kao i moć da pobedimo anksioznost i stres koji nam donosi svakodnevnica. 

Postoji veliki broj dece i mladih koji povratak u školu doživljavaju kao stres zbog dodatnih obaveza, komunikacije sa velikim brojem osoba, testova i pismenih zadataka od kojih im zavisi uspeh. Đaci postaju svesni odgovornosti koja pada na njih. Kod velikog broja učenika javlja se podela na „školu pre korone“ i „školu posle korone“, pogotovo kod starijih učenika koji su godinama bili naviknuti na redovnu nastavu jer su se oni godinama prilagođavali njoj i pritisku koji ona nosi. Tokom perioda potpunog zatvaranja učenici su nastavu pratili onlajn, što je dovelo do smanjenja komunikacije među učenicima, gubljenja socijalnih veština, rasterećenja, kada su u pitanju obaveze. Zatim, učenici su vraćeni na kombinovani i model redovne nastave, bez dovoljno vrmena da joj se ponovo prilagode. 

Psiholozi beleže rast broja učenika/studenata koji se teže nose sa situacijama koje izazivaju pritisak, tenziju, teže im je ispuniti tuđa i svoja očekivanja. Socijalizacija i kontakt sa drugim ljudima jeste ono što nam pomaže da razvijemo svoju ličnost i karakter, što znači da nam je komunikacija sa ljudima jedna od ključnih stvari pomoću koje negujemo svoje mentalno zdravlje. 

Psiholozima se, takođe, javljaju i roditelji mlađih generacija primećujući da je njihovoj deci sve teže i teže da ostvaruju komunikaciju sa drugom decom zbog toga što mlađi više vremena provode u virtualnom svetu nego u realnom, pa su samim tim zatvoreniji i nepristupačniji. A oni koji nisu zainteresovani za igrice, telefone i kompjutere već za vreme provedeno napolju pak imaju druge probleme koje moderno doba nosi za sobom – manjak fizičkog kontakta sa svojim vršnjacima. Takođe, ovakvih, a i mnogih drugih problema imaju i starije generacije, odnosno adolescenti.

Adolescencija je izazovno doba u životu, doba kada smo na vrhuncu svoje mladosti, želimo da probamo sve, ali, takođe, prolazimo kroz promene, kako psihičke tako i fizičke, i pokušavamo da se uklopimo u svet odraslih ljudi. Da bismo se što uspešnije uklopili, porebno je da imamo samopouzdanja i da vrednujemo sebe zato što ćemo se tada izboriti sa svim preprekama na koje nailazimo.

 Volite sebe i podelite to sa drugima, jer je ljubav prema sebi oličenje dobrog mentalnog zdravlja. 

 Kod adoloscenata se uglavnom kao problematična stanja javljaju se anksioznost, depresija, bes, ogorčenost, rizična ponašanja poput agresije, korišćenja cigareta i droga, čeesto pribegavanje alkoholisanju i kockanju, kao i neodgovornim seksualnim akivnostima. Nažalost, prisutna je i stopa samoubistava kao i samopovređivanje. Srednjoškolci uglavnom kroz ovakva stanja prolaze na početku i tokom školovanja, jer srednja škola za određeni broj učenika znači promenu sredine i okruženja, novo društvo i nove izazove. U kasnoj adolescenciji započinju studentski život koji opet znači novu sredinu, ljude, nove prepreke i odgovornosti. To je period kada se usavršava građenje naše ličnosti i identiteta, ali i period stvaranja stabilnijih partnerskih i prijateljskih veza, ispunjavanja zahteva viskoškolskih ustanova, kao i odvajanje od poznate sredine na duži period nego što se to obično čini u srednjim školama.

U našem društvu postoji dosta stavova i problema sa kojima se mladi moraju nositi pored onih koje im škola donosi. Zastupljeni su patrijarhalni stavovi, nasilje u različitim oblicima, diskriminacija, rodna neravnopravnost. Određen deo mladih se sa ovim pojavama bori na pogrešan način, odnosno, neki se čak i ne bore već postaju deo sredine koja ih okružuje. Prema tome, akcenat  treba staviti na prevenciju nasilja u školama jer se tako podiže svest velikog broja dece, ali im se i pruža oslonac koji je mnogima neophodan. 

Da bi mladii funkcionisali u ovakvim uslovima, mora da imaju emocionalnu stabilnost i oslonac, veru u sebe i svoju snagu koja im je potrebna da prebrode sve probleme. Takođe, potrebna im je podrška roditelja, prijatelja, partnera ili vršnjaka. Pomoću ovoga, mladi se bolje izbore sa anksioznošću, depresijom i lakše se nose sa konfliktnim emocijama. Nešto što sami možete uraditi kako biste smanjili stres i anksioznost, a poboljšali kvalitet svog mentalnog zdravlja jeste da:

  • U svoj život unesete više fizičke aktivnosti poput šetnje, trčanja, vežbanja, treniranja nekog sporta,
  • Poboljšate svoj raspored spavanja,
  • Brinete o sebi i nađete način za opuštanje,
  • Razgovarate sa svojim prijateljima, kolegama, vršnjacima ali i roditeljima.

Ukoliko se vaši prblemi i dalje nastave, obratite se stručnom licu, jer briga o mentalnom zdravlju ne treba da bude tabu tema ili tema podsmeha.

Milica Mišić

Autorka teksta