Mentalno zdravlje

Proučavajući litereturu koja se odnosi na mentalno zdravlje, dolazimo do toga da se mentalno zdravlje  ne definiše više samo kao odsustvo bolesti već i kao pozitivna kategorija koja označava stanje blagostanja u kome pojedinac realizuje svoje sposobnosti, može da se nosi sa normalnim stresovima života, može produktivno da radi i zarađuje, i u stanju je da doprinosi zajednici u kojoj živi.

Mentalno zdravlje i mentalna bolest se razmatraju kao dve tačke na jednoj neprekinutoj liniji funkcionisanja, na kojoj mentalno zdravlje predstavlja stanje uspešnog mentalnog funkcionisanja a mentalna bolest se odnosi na prisustvo mentalnih poremećaja.

Mentalni poremećaji su od strane stručnjaka u ovoj oblasti klasifikovani kao: univerzalni ( pogađaju sve zemlje i društva, sve uzraste, bez obzira na rasu i pol…), učestali (prisutni su kod 10% odraslih u svakom trenutku a 25% ljudi tokom nekog perioda svog života ima neki problem mentalnog zdravlja), dovode do teške invalidnosti (naročito depresivni poremećaji, shizofrenija, Alzheimerova demencija, zloupotreba psihoaktivnih supstanci…), negativno utiču na kvalitet života obolelog i porodice usled emocionalnog i ekonomskog tereta, stigmatizacije i diskriminacije.

U pokušaju da se tačnije odredi teret pojedinih bolesti SZO je definisala posebnu meru: DALY (Disability Adjusted Life Years = Godine života izmenjene zbog invalidnosti) koja se, u stvari, odnosi na izgubljene godine zdravog života bez obzira da li su one izgubljene zbog prerane smrti ili invalidnosti. Koristeći tu meru (DALY) proizilazi da je depresija druga po redu od svih bolesti, odmah iza ishemičke bolesti srca po godinama života izmenjenih zbog invalidnosti ili prerane smrti. 

Kao najbitniji društveno-ekonomski i sredinski činioci koji predstavljaju izrazit rizik za pojavu mentalnih poremećaja navode se oni koji su povezani sa siromaštvom, ratom, migracijom, rasnom diskriminacijom, nasiljem, odsustvom obrazovanja, nezaposlenošću. Socio-ekonomski i sredinski činioci koji mogu da zaštite od nastanka mentalnih poremećaja su: podrška društva i mreže zajednice, pozitivni međuljudski odnosi, socijalne službe, integracija etničkih manjina, uključenost osobe u život zajednice.

Među činiocima rizika i zaštitinim činiocima koji se odnose na lična i porodična svojstva, navode se biološki, emocionalni, kognitivni, interpersonalni činioci ili porodični kontekst. Njihov uticaj na mentalno zdravlje je najjači tokom tzv. senzitivnih perioda života, prvenstveno u detinjstvu i mladosti ali se može protezati i tokom više generacija. 

Na primer, nastanak depresije i njeno ponovno javljanje povezani su sa mnogim činiocima rizika i zaštite na koje se može uticati. Poznato je da deca koja su bila zlostavljanja, koja su izgubila roditelje, bilo zbog smrti ili razvoda ili deca čiji su roditelji mentalno oboleli, imaju za 50% veći rizik od pojave depresije u odraslom dobu. Kao činioci zaštite se navode samopoštovanje, otpornost na stres, dobre veštine komunikacije i rešavanja problema, postojanje socijalne podrške u neposrednom okruženju tokom dužeg perioda.

Zatim, konflikti u porodici ili raspad porodice mogu prethoditi pojavi poremećaja ponašanja deteta. Procenjuje se da se prevalenca poremećaja ponašanja kod mladih kreće izmedju 2% i 10%. Češći su kod mladića nego kod devojaka i često su udruženi sa školskim neuspehom, problemima u bračnom životu i na radnom mestu kasnije u toku života, kao i zloupotrebnom alkohola i drugih supstanci, depresijom i anksioznim poremećajima. Kao lične osobine i odlike porodice koje mogu zaštititi od nastanka mentalnih poremećaja navode se: sigurna rana privrženost deteta, pozitivni odnosi između roditelja i deteta, podrška od strane roditelja, braće i sestara i drugih važnih ličnosti iz neposrednog okruženja, zatim sposobnost savladavanja stresa, suočavanja sa teškoćama, rešavanja problema, prilagodljivost, nezavisnost, pro-socijalno ponašanje, samopoštovanje, fizička aktivnost, osećaj kontrole i vladanja situacijom, pismenost…

Ivana Nešić

Autorka teksta