Podbacivanje u školi i školski neuspesi

U literaturi možemo naći da se termini “podbacivanje” i “školski neuspeh” delimično poklapaju – neuspeh u školi predstavlja nisko, ispodprosečno postignuće u odnosu na druge osobe, a podbacivanje u školi predstavlja niži uspeh u odnosu na sopstvene sposobnosti. Zbog toga konkretno postignuće nekog učenika možemo okarakterisati i kao obrazovni neuspeh i kao podbacivanje, u zavisnosti od samih okolnosti.

Bernard definiše obrazovno podbacivanje na sledeći način: “Obrazovno podbacivanje znači da je uspeh učenika u školi niži nego što se predviđa na osnovu uzrasta učenika, sposobnosti i potencijala”.

Kako su uzroci školskog neuspeha različiti, Nevenka Jovanović, psiholog i psihoterapeut, koja se bavila ovom problematikom identifikovala je različite tipove neuspešnih učenika / podbacivača:

Buntovni / agresivni tip – Ovaj tip učenika / ca odlikuje razmišljanje: „Ne možeš me naterati da uradim ovo“. Veruje da bi trebalo radi ono što želi da radi, što je posledica loših vaspitnih postupaka ili specifičnog temperamenta (npr. impulsivni temperament ili kombinacija oba faktora). Mnogo snage ulaže u borbu sa svojom porodicom, posebno oko izrade domaćih zadataka, a nisko postignuće u školi koristi kao način kažnjavanja roditelja za stvarne ili izmišljene nepravde.

Nezreli – zavisni – anksiozni tip – Ovaj tip učenika / ca je veoma zabrinut zbog onoga što odrasli misle o njemu ako greši. U školi se oslanja previše na svoje nastavnike i često im pokazu svoj rad. Ima veliku potrebu za prihvatanjem i ne uspeva da razviju nezavisnost da proba nove ili teške stvari.

Bespomoćni – obeshrabreni – depresivni tip – Ovaj tip učenika / ca ne dovodi u vezu svoj trud sa pozitivnom nagradom i kao posledicu toga imaju negativnu sliku o sebi.

Perfekcionistički tip – Ovaj tip učenika/ca  postavlja sebi nerealno visoke standarde i misli da njegova vrednost zavisi od uspeha koji postiže, tako da mora da sve radi savršeno u školi. Kada predviđa da neće obaviti nešto savršeno, može da ne ulaže napor uz racionalizaciju: „Jednostavno se nisam dovoljno trudio. Da jesam, uradio bih to savršeno.“ Perfekcionisti mogu da troše mnogo vremena u započinjanju nečega, jer se plaše da ne pogreše. Selektivno se ostvaruju u oblastima gde imaju talenat i često nedovoljno nastupaju u oblastima za koje smatraju da imaju slabosti. Perfekcionisti takođe imaju tendenciju da ograniče svoje aktivnosti samo na one gde imaju verovatnoću veću od prosečne za postizanje veoma visokih rezultata.

Tip usaglašen sa vršnjacima – Ovaj tip učenika / ca se oseća moćno u okviru grupe ukoliko se suprotstavljaju autoritetu i ne ispunjava obaveze. Loše postignuće u školi prestavlja životni stil mnogim adolescentima. Zbog pritiska vršnjačke grupe se mnogi adolescenti ne odriču ovakvog stila iz straha da će biti odbačeni.

Tip sa niskom frustracionom tolerancijom – Ovaj tip učenika /ca  ima izrazito nizak nivo tolerancije na frustracije, što zapravo znači da teško prihvataju nemogućnost da ispune sopstvene želje i potrebe, da se teško nose sa problemima i teškoćama, te da u ovakvim istuacijama mogu reagovati burno, ishitreno, da mogu unapred odustajati  i sl. Neki od njih, koje smo navikli da nazivamo „lenji“, izgleda da imaju “alergiju” na težak ili dosadan školski rad, iako se uspešno nose u drugim oblastima života. Drugi pokazuju društvenu i emocionalnu nesposobnost koju Bernard naziva generalizovano izbegavanje životnih odgovornosti.

Često su ovakvi učenici rođeni sa temperamentom koga je lako uznemiriti, što u kombinaciji sa gušenjem, prezaštićujućim ili popustljivim stilom roditeljstva dovodi do toga ovi adolescenti ne uspevaju da razviju toleranciju na frustracije i odlaganje zadovoljenja potrebnih za ispunjavanje odgovornosti u školi, a u nekim slučajevima u životu. Oni govore sebi “Život treba da bude zabavan sve vreme. Ovo mi je dosadno i nije fer da to moram da radim. Ja to ne mogu da podnesem, previše je teško!”

Samozadovoljni tip bez ambicija / Peter Pan sindrom – Ovo je često dobroćudni/a učenik/ca, motivisani da rade sve drugo da bi izbegli školske zadatke i snažno motivisani da izbegnu uspeh. Veruju da ukoliko budu uspešni u školi, taj rad će otkriti drugima njegove prave sposobnosti, što će ga dovesti do toga da će morati da preuzmu veću odgovornost i samim tim će se manje zabavljati.

Ukoliko ste se prepoznali u nekom od ovih tipova, mogu vam predložiti da razgovarate o tome sa bliskom osobom, školskim psihologom ili možete pisati na naš sajt teenassistants.com gde će vam odgovor dati naša psihoterapeutkinja.

Teodora Đorđević

Autorka teksta
Autor fotografije Angelina Litvin, preuzeto sa Unsplash