Poremećaj pažnje

Pažnja predstavlja usmerenost i uređenost psihičke aktivnosti na nešto određeno. Faktori koji utiču na aktiviranje pažnje jesu spoljni činioci i opšte stanje organizma. Često se svima nama dešava da izgubimo koncentraciju prilikom učenja,ili obavljanja nekog posla. Posle toga,moramo iznova da učimo,ili da odradimo taj posao,… Ceo taj proces ponavljanja je zamarajuć, a nekada nam je potrebno i dosta više vremena kako bi nešto odradili. Sve nas nervira kada nam se to desi i kada moramo opet da se skoncentrišemo na nešto, a zamislite kako je deci i mladima koji boluju od poremećaja pažnje – ADHD.

Učitelji,profesori, kao i roditelji kažu da se dete ponaša „drugačije“, da su „loše“ vaspitana, a ni sami ne mogu da objasne zašto je to tako i šta to nije u redu. Takva deca često nailaze na nerazumevanje od strane okoline samo zbog toga što sporije uče, sporije se prilagođavaju, često su impulsivni i hiperaktivni.  Poremećaj pažnje nije merilo inteligencije i nema nikakve veze sa njom. Podjednako se javlja i kod dečaka i kod devojčica. Poremećaj pažnje se prvi put primećuje kod dece od 3 godine, ta deca su često agresivna, često upadaju u  reč, lupkaju nogama i rukama, smetaju drugoj deci dok se igraju sa namerom da upropaste igru, …

Kod mladih se razlikuju tri karakteristike osoba koje boluju od ADHD: 

1. Smanjenje pažnje

2. Hiperaktivnost

3. Impulsivnost

Kod smanjene pažnje deca i mladi imaju teškoće prilikom završavanja zadataka i obaveza koje imaju i zbog toga mogu lošije da napreduju u školi. Često gube svoje stvari i deluju odsutno. Nikada ne prate uputstva i uvek sve rade na teži način. 

Hiperaktivnost se manifestuje kroz nervozne pokrete, neprestano pričanje,ne mogu da miruju i stalno su u pokretu. Ni jednu obavezu ne mogu izvršiti u tišini, …

Impulsivnost se prikazuje kroz upadanje u reč,uvek imaju burne reakcije. Vole da prekidaju razgovore, kao i igru, ne mogu da čekaju u redu,…

Ovaj poremećaj znatno utiče na učenje, posao i obaveze od kuće. Često ne mogu da iskontrolišu svoje emocije i zbog toga deluju impulsivno. 

Lečenje ove bolesti ide uz obaveznu terapiju kao i uz povećanju fizičku aktivnost, meditaciju, slušanje muzike, … Ali, pre svega toga potrebna je podrška roditelja. Sa takvom decom neophodno je neke stvari ponavljati i učiti sa njima korak po korak.

Aleksandra Paunović

Autorka teksta