Porodica – Da li podstiče ili sputava svoje članove?

Porodica, kao osnovna jedinica društva, na svom razvojnom putu prolazi kroz više faza u kojima se  suočava   sa brojnim izazovima, krizama i šansama. Kako će se određena porodica nositi sa problemima, zavisi od brojnih faktora (strukture porodice, njenih članova, granica, uloga, hijerarhije, odnosa i mnogih drugih).

U literaturi srećemo podelu na funkcionalne i disfunkcionalne porodice.

  Funkcionalna porodica poseduje sposobnost da se suoči sa problemom, da prevaziđe konfliktne situacije i da zadovolji potrebe svojih članova. U takvim porodicama postoje jasna pravila i uloge, granice su fleksibilne, a između članova porodice neguje se tolerancija, poštuju se individualne razlike, porodična atmosfera je pozitivna, ispunjena humorom i svoim članovima pruža osećaj sigurnosti i kompetentnosti.

  Za razliku od funkcionalnih, u disfunkcionalnim stvari stoje drugačije. Takve porodice su stalno u krizi, odlažu suočavanje sa problemimima i rešavanje problema, ne uspevaju da odgovore razvojnim potrebama svojih članova, veštinе komunikacije su nedovoljno razvijene.

Danas se  kao ključni  problem porodičnog funkcionisanja navodi izostanak komunikacije, ili pak nemogućnost otvorenog i jasnog komuniciranja između članovima porodice, pre svega roditelja i dece. Dešava se da roditelji, u trci za egzistencijom i opterećeni obavezama, nemaju vremena da saslušaju svoju decu, u vaspitanju se rukovode podrazumevanjem (podrazumeva se da ih vole, razumeju, poštuju njihovu ličnost, ali im to ne govore, ili im govore retko.. ), izostaje emocionalna toplina i povezanost, što prati i osećaj odsustva podrške i poverenja kod dece. 

Na osnovu gore rečenog, nameće se pitanje – „Da li možemo malo da usporimo, zastanemo, čujemo jedni druge, pokažemo emocije i potrudimo se da jedni drugima budemo oslonac, baza sigurnosti u koju ćemo se rado vraćati kad naletimo na osujećenja i frustracije u spoljnom svetu?“ 

Jer… kada govorimo o porodici, pre svega mislimo na  odnos, na jedan sveobuhvatni sistem.  

Svaka porodica ima svoje snage i resurse koje treba pronaći i istaći, kako bi porodični sistem u celini razvijao i negovao mehanizme za suočavanje sa stresom i reševanje konfliktnih i problemskih  situacija sa kojima se na svom razvojnom putu neminovno sreće.

Milica Stamenković, master psiholog i psihoterapeut

Autorka teksta
Autor fotografije Lea Bohm, preuzeto sa Unsplash