Prestani da plačeš

„Nemoj da plačeš muškarci to ne rade! Jesi li muško ili nisi? Budi hrabar, nisi devojčica…“

 Sve te rečenice je čuo svaki dečak kada je bio mali, neki slušaju i kada su porasli. 

U prevodu: „Мuškarci ne treba da imaju emocije i da budu tužni?“ Hmmm, zanimljivo… 

Ja kao i svaki drugi muškarac imam ista osećanja kao i osobe mojih godina koje su ženskog pola samo što je devojkama dozvoljeno da budu krhke i osetljive (to im je čak i “prednost”), a dečacima ne. 

Osim što nas može dovesti do raznih patoloških stanja na polju mentalnog zdravlja, ne ispoljavanje emocija odraziće se i somatski na naše telo. To bi konkretno značilo, da ako svoje emocije krijemo i gušimo u sebi  (iz straha od reakcije naše okoline i jer smo tako naučeni, pa ne znamo kako bi drugačije), one će naći put da se ispolje kroz neku bolest fizičke prirode. Pa tako na primer možemo imati glavobolje, “neobjašnjivo” lupanje srca, dijabetes, stomačne probleme, probleme sa krvnim pritiskom i slično. I to će onda biti ok. Dobićeš određenu “pažnju i razumevanje” okoline, svi će se (uključujući I lekare) baviti tvojom bolešću koja je zapravo samo krajnji rezultat i ne može nestati dokle god postoji uzrok (koji se duboko krije I zabranjeno je o njemu govoriti).

Sve negativne emocije koje osećamo i koje je prirodno da kao živa bića osetimo, uglavnom su došle iz spoljašnjosti, te isto tako treba i da izađu napolje! 

Neko će taj svoj emocionalni otpad izbaciti kroz sport, neko kroz plakanje, neko kroz vikanje ali mora što pre da izađe. Zato momci, ukoliko vam se plače-plačite, ukoliko ste tužni- tugujte, ukoliko je potrebno da se nekome obratite za razgovor ili savet, budite slobodno da to učinite ali nemojte da zavaravate sebe da ste jači od svojih emocija. 

Potiskivanje emocija nije ok, a sasvim je čini mi se ok da danas nismo ok! Hajde da to promenimo!

Nikola Bogojević

Autor teksta