Problemi kao sastavni deo života

Problemi su deo života, stoga imati probleme je normalna stvar. Za neke to zvuči sasvim očigledno, dok s druge strane neki ljudi su skloni da veruju da problemi ne bi trebali da postoje, da to što neko ima probleme je to pokazatelj lične slabosti (“Jake ličnosti nemaju probleme“), da emocionalne probleme imaju samo oni koji su mentalno poremećeni, da probleme ne treba rešavati jer vreme leči sve itd. 

Jedno je sigurno, od vašeg stava prema problemima zavisiće i način na koji se odnosite prema njima, da li imate sklonost da ih rešavate ili odlažete, da li su načini na koji pokušavate da ih rešite funkcionalni (u skladu sa vašim željama i ciljevima) ili disfunkcionalni (štetni). Problemi se najbolje rešavaju racionalnim razmišljanjem. Međutim, racionalni pristup i racionalno razmišljanje nisu jedini načini rešavanja problema. Ljudi često rešavaju probleme i donose odluke na osnovu svog emocionalnog stanja, oslanjanja na mišljenje autoriteta i sl. 

Kada su u pitanju važne životne odluke, racionalno donošenje odluka je ipak najbolji pristup. Svaki problem ima neko rešenje. To naravno ne znači da su rešenja idealna. Rešenja problema nikada nisu idealna ali mogu biti sasvim zadovoljavajuća. U svakom slučaju bolje je rešiti problem makar na bilo koji način (nekada manje zadovoljavajući) nego ga ne rešavati uopšte ili ga odlagati. “Neki problemi se ne mogu rešiti ali se zato mogu prevazići.” – I to je neko rešenje! Odlaganje i izbegavanje predstavlja disfunkcionalnu strategiju rešavanja problema (jer ne dovode do rešenja ali zato dovodi do pojačavanja emocionalne tenzije koja kasnije otežava rešavanje problema). 

Najpovoljnija situacija je rešavanje problema je kada postoji lična odgovornost za nastanak problema. Najviše moći imamo da promenimo nešto kod sebe (u svom ponašanju ili emotivnom reagovanju) nego kada su spoljašnje oklonosti i uslovi (na koje obično imamo manje moći da utičemo) odgovorni za nastanak problema. Na primer mnogo lakše je da prestanem da pušim (jer to u potpunosti zavisi od mene) nego da nađem novi posao (jer nalaženje novog posla ne zavisi samo od moje aktivnosti već i od raznih spoljašnjih okolnosti). Problem se rešava aktivnim pristupom, uzdržavanje od određenog ponašanja, odlaganje ili izbegavanje nikada ne dovode do rešavanja problema. Efikasno rešavanje problema podrazumeva da je rešenje legalno (da vas neće dovesti u sukob sa zakonom) i socijalno prihvatljivo (da nećete naići na osudu od strane ostatka drzštva), kao i da je u okviru mogućnosti i sposobnosti osobe koja rešava problem.

Psiholog Vladimir Mišić vidi rešavanje problema kao proces koji uključuje sedam faza: “Prepoznavanje problema, formulisanje problema i cilja, kreiranje mogućih rešenja, procena mogućih rešenja, donošenje odluke, primena mogućeg rešenja, provera efekta mogućeg rešenja.”

Psiholog Vladimira Mišić takođe i pojašnjava ovih sedam faza na jako razumljiv i pristupačan način, te smatram da je značajno da se upoznamo sa njima:

  1. Prepoznavanje problema – Faza koja podrazumeva prepoznavanje nezadovoljene želje. Pitamo sebe: “Šta je to što ja želim, a ne dobijam u ovoj situaciji pa osećam milsim i ponašam se na ovaj način?”
  1. Definisanje problema i cilja – Faza u kojoj je protebno  definisati problem na način koji omogućava traganje za rešenjem. Nakon prepoznavanja problema i situacija u kojima se problem manifestuje, jako važan deo procesa rešavanja problema je precizno definisanje cilja. Šta je to što želite da postignete? Bez definisanja cilja ne možete tragati za adekvatnim rešenjem. Cilj podrazumeva zadovoljenje nezadovoljene želje. Pored sopstvenih, važno je uzeti u obzir i želje drugih koji su učesnici u problemskoj situaciji. To je važno jer je potrebno da adekvatno rešenje problema bude socijalno prihvatljivo. Takođe želje drugih aktera mogu biti u suprotnosti sa vašim željama i mogu biti prepreka za dostizanje vašeg cilja. Formulisanje problema se izražava “Kako da“ rečenicom (Na primer: Kako da dobijem posao u firmi?).

Procena formulacije problema – podrazumeva da li se prvo mora ostvariti neki drugi cilj da bi se ostvario onaj kome težite (na primer – da bih se zaposlio u firmi potrebno je prvo da položim vozački ispit i dobijem dozvolu). Procena formulacije problema podrazumeva odgovore na sledeća pitanja: “Da li je rečenica koju ste formulisali pozitivna, da li je cilj legalan i socijalno prihvatljiv kao i da li je njegovo ostvarenje u vašoj moći (da li posedujete određene sposobnosti i resurse za postizanje tog cilja)”.

  1. Kreiranje mogućih rešenja – Faza u kojoj je potrebno da smislite bar tri alternativna rešenja za vaš problem. Pri smišljanju rešenja možete koristiti sledeće strategije:

– Braing storming (zapisujete sve ideje koje vam padaju na pamet, bez kritičkog odbacivanja i cenzure, tako se može doći do nekih kreativnih i neobičnih ideja), 

– Promena referentog okvira (sagledajte problem iz perspektive neke druge osobe koju uvažavate, Da je osoba koja radi u toj firmi u mojoj koži šta bi ona uradila?) i 

– Pronalaženje i prilagođavanje rešenja iz nekih sličnih problemskih situacija (korišćenje prethodnih pozitivnih iskustava u rešavanju problema).

  1. Procena mogućih rešenja – Faza u kojoj treba doći do odgovora na pitanja: “Da li rešenje zadovoljava nezadovoljenu želju koja je u osnovi problema, da li rešenje uvažava želje drugih aktera uključenih u problem, da li je rešenje legalno i socijalno prihvatljivo i da li je u okviru mojih moći?”
  1. Donošenje odluka – Faza u kojoj se rešenja koje ne zadovoljavaju sve gore opisane uslove odbacuju. U slučaju da postoji više rešenja koje zadovoljavaju sve ove uslove bira se ono koje je najlakše za primenu, zadovoljava želje svih aktera itd.
  1. Primena rešenja – Faza koja podrazumeva planiranje, odigravanje (uvežbavanje), odabir najefikasnijeg načina sprovođenja i primenu u konkretnoj situaciji.
  1. Provera efekta rešenja – Faza u kojoj provaravamo da li je odabrani vid ponašanja doveo do postizanja željenog cilja. Ako nije vraćate se na početak procesa i prolazite ponovo kroz sve faze rešavanja problema kako bi ste otkrili u kojem segmentu ovog procesa ste pogrešili.

Pokušajte! Želim vam puno uspeha!

Teodora Đorđević

Autorka teksta
Autor fotografije Hans Peter Gauster, preuzeto sa Unsplash