Ljubav

Prijateljski odnos, uključujući i muško-žensko prijateljstvo (kao i druge relacije i odnosi koje gradimo u kontaktu sa ljudima), zahteva od nas da definišemo neka pravila, postavimo granice, naučimo da komuniciramo, a da ne povredimo drugu osobu. S obzirom da te opterećuje mišljenje društva, a da ti je sa druge strane, stalo do vašeg odnosa, najbolje bi bilo da vas dvoje otvoreno porazgovarate (možda i njega muče ista pitanja) o vama, da razmenite mišljenja, popričate o osećanjima, o tome koliko vam je stalo da se vaše prijateljstvo održi i sačuva. Neretko se dešava da se prijateljski odnos pretvori u partnerski, ali mislim da to ne bi trebalo da te opterećuje. Ako neko i razvije druga osećanja (osim drugarskih) opet nam je razgovor o tome glavno sredstvo rešenja situacije ( naravno, ako je zaljubljenost prisutna samo kod jedne osobe, a druga i dalje želi prijateljski odnos). Ponekad jednostavno treba pustititi da se stvari odvijaju svojim tokom, a vremenom će vaš odnos izabrati na koju će stranu – prijateljsku ili partnersku.

“Strategija prilaska” zavisi od vašeg trenutnog odnosa, da li je simpatija obostrana, da li ste u drugarskom odnosu, da li imate zajedničke prijatelje.. U svakom slučaju, mogućnosti su mnogobrojne – od direktnog kontakta i poziva na piće / izlazak/ druženje, do indirektnog “ispitivanja terena” uz pomoć prijatelja.. Srećno!

Razumem da osećaš strah jer naše okruženje još uvek nije dovoljno spremno da prihvati različitosti. Tvoj strah je potpuno normalna reakcija i tako ga prihvati, a on će se vremenom smanjivati i nestati. Svi imamo pravo da budemo različiti, te da između svih nas postoje brojne individulane razlike, uključujući i seksualno opredeljenje.
Predlažem da za početak radiš na jačanju sebe, svog samopouzdanja i sposobnosti da se suočiš sa okruženjem. To možeš raditi  na neki od sledećih načina:
– Da porazgovaraš sa osobom u koju imaš najviše poverenja i za koju veruješ da bi te razumela i ohrabrila;
– Da potražiš dalje savet psihologa ili psihoterapeuta u direktnom kontaktu;
– Da se povežeš sa nekom od organizacija civilnog društva koja direktno radi sa LGBT osobama (u ovom slučaju možeš nam se javiti da ti i mi prosledimo kontakte nekih od njih).

S obzirom da si maloletna osoba i da je razlika u godinama značajna, najbolje bi bilo da razgovaraš sa roditeljima, poveriš se, “otvoriš dušu” ili sa nekim stručnim licem, kao što je školski psiholog ili pedagog ili odeljenski starešina, psiholog u zdravstvenom centru ili  u savetovalištu (ako postoji) ili neko od zaposlenih u centru za socijalni rad.  Biće ti lakše kad podeliš problem i sagledaš ga iz drugih pozicija, spoznaš bolje sopstvenu ličnost i razmisliš o tome – na koju nezadovoljenu potrebu je potrebno da obratiš više pažnje i da li postoje još neki, adekvatniji, načini za njeno zadovoljavanje.