Ljubav

Prijateljski odnos, uključujući i muško-žensko prijateljstvo (kao i druge relacije i odnosi koje gradimo u kontaktu sa ljudima), zahteva od nas da definišemo neka pravila, postavimo granice, naučimo da komuniciramo, a da ne povredimo drugu osobu. S obzirom da te opterećuje mišljenje društva, a da ti je sa druge strane, stalo do vašeg odnosa, najbolje bi bilo da vas dvoje otvoreno porazgovarate (možda i njega muče ista pitanja) o vama, da razmenite mišljenja, popričate o osećanjima, o tome koliko vam je stalo da se vaše prijateljstvo održi i sačuva. Neretko se dešava da se prijateljski odnos pretvori u partnerski, ali mislim da to ne bi trebalo da te opterećuje. Ako neko i razvije druga osećanja (osim drugarskih) opet nam je razgovor o tome glavno sredstvo rešenja situacije ( naravno, ako je zaljubljenost prisutna samo kod jedne osobe, a druga i dalje želi prijateljski odnos). Ponekad jednostavno treba pustititi da se stvari odvijaju svojim tokom, a vremenom će vaš odnos izabrati na koju će stranu – prijateljsku ili partnersku.

“Strategija prilaska” zavisi od vašeg trenutnog odnosa, da li je simpatija obostrana, da li ste u drugarskom odnosu, da li imate zajedničke prijatelje.. U svakom slučaju, mogućnosti su mnogobrojne – od direktnog kontakta i poziva na piće / izlazak/ druženje, do indirektnog “ispitivanja terena” uz pomoć prijatelja.. Srećno!

Razumem da osećaš strah jer naše okruženje još uvek nije dovoljno spremno da prihvati različitosti. Tvoj strah je potpuno normalna reakcija i tako ga prihvati, a on će se vremenom smanjivati i nestati. Svi imamo pravo da budemo različiti, te da između svih nas postoje brojne individulane razlike, uključujući i seksualno opredeljenje.
Predlažem da za početak radiš na jačanju sebe, svog samopouzdanja i sposobnosti da se suočiš sa okruženjem. To možeš raditi  na neki od sledećih načina:
– Da porazgovaraš sa osobom u koju imaš najviše poverenja i za koju veruješ da bi te razumela i ohrabrila;
– Da potražiš dalje savet psihologa ili psihoterapeuta u direktnom kontaktu;
– Da se povežeš sa nekom od organizacija civilnog društva koja direktno radi sa LGBT osobama (u ovom slučaju možeš nam se javiti da ti i mi prosledimo kontakte nekih od njih).

S obzirom da si maloletna osoba i da je razlika u godinama značajna, najbolje bi bilo da razgovaraš sa roditeljima, poveriš se, “otvoriš dušu” ili sa nekim stručnim licem, kao što je školski psiholog ili pedagog ili odeljenski starešina, psiholog u zdravstvenom centru ili  u savetovalištu (ako postoji) ili neko od zaposlenih u centru za socijalni rad.  Biće ti lakše kad podeliš problem i sagledaš ga iz drugih pozicija, spoznaš bolje sopstvenu ličnost i razmisliš o tome – na koju nezadovoljenu potrebu je potrebno da obratiš više pažnje i da li postoje još neki, adekvatniji, načini za njeno zadovoljavanje.

Iskrenost tvoje drugarice ne vidim kao primarni problem. Ono što je, čini se, veći problem jeste činjenica da te ona konstantno kritikuje i kinji, bez obzira na sve. Obzirom da je nemoguće da si ti kriv/a za sve što učiniš, smatram da bi najbolje bilo da otvoreno porazgovaraš sa svojom drugaricom o tome i izneseš svoje mišljenje vezano za njeno ponašanje. Trebalo bi da skreneš pažnju na svoja osećanja i na činjenicu da ti takvo ponašanje smeta. Otvoren razgovor i iskrenost su temelj zdravog i uspešnog prijateljstva.

U periodu puberteta i adolescencije dolazi do okončanja formiranja psihoseksualnog identiteta. U tom periodu nije neuobičajeno da dođe do eksperimentisanja sa svojom seksualnošću, a u svrhu otkrivanja sopstvenosti. To se dešava i heteroseksualnim osobama u tom periodu istraživanja. Odgovor na pitanje da li si ti gej ili ne je nešto do čega trebaš sam doći. Vremenom će doći do toga da se tvoji nagoni jasno usmere ka objektima privlačnosti, što će ti jasno dati odgovor na to pitanje.

Za početak preispitaj na osnovu čega si zaključila da je drugarica zaljubljena u tebe. Drugo, trebalo bi da sa njom da porazgovaraš o tome otvoreno, a da se pritom potrudiš da zadržiš odnos prijateljstva. Važno je da u tom razgovoru naglasiš kako se ti osećaš povodom toga i da povučeš određene granice koje ne bi trebalo da budu prekršene u odnosu između vas dve.

Takve stvari nisu neuobičajene, stoga je važno da imaš razumevanja prema njenim osećanjima (pod uslovom da je tvoja pretpostavka tačna), da joj pružiš podršku i da se potrudiš da sačuvaš granice vašeg prijateljstva.

Razumem tvoj revolt, takva osećanja su potpuno normalna u situaciji suočavanja sa stresnim situacijama poput navedene. Tuča, s druge strane, nikad ne rešava probleme, već ih samo produbljuje. Razgovor između vas dve bi mnogo više rešio, i to bi bilo čak i poželjno. U tom razgovoru bi trebalo da se postaviš i da otvoreno govoriš o tom događaju, kao i o tvojim osećanjima vezanim za celokupnu situaciju, jer ipak ste vas dve bile najbolje drugarice. Nakon razgovora će i tebi i njoj biti jasnije stvari i tada će ti biti lakše da odlučiš da li vredi nastaviti prijateljstvo ili ne.

Niko nije bezgrešan. Ljudski je pokajati se, kao i oprostiti greh. Razgovaraj, razmisli, oslušni svoja osećanja i na osnovu toga donesi odluku.

Zaljubljenost je veoma interesantna i uzbudljiva, naročito mladim ljudima. Ona sa sobom nosi mnoštvo pozitivnih, uzbudljivih osećanja. Kada smo zaljubljeni čitav svet izgleda lepše i dinamičnije.

S druge strane, zaljubljenost čoveka ume omesti u aktivnostima. Naučna istraživanja pokazuju da zaljubljenim ljudima (naročito u prvih nekoliko meseci veze) drastično opada produktivnost zbog nemogućnosti održavanja fokusa na školske/poslovne aktivnosti. Međutim, postoje određene tehnike uz pomoć kojih možemo smanjiti ometajući uticaj zaljubljenosti na produktivnost.

• Pre svega, misli o široj slici. Razmišljaj o tome zašto učiš, zašto želiš da imaš dobre ocene i šta želiš time postići. Da li je to zbog nastavka obrazovanja (odlaska na fakultet) ili, pak, zaposlenja? Siguran sam da postoje određeni ciljevi ka kojima stremiš. Fokusiraj se na njihovo ostvarivanje.
• Razmišljaj o tome što trenutno osećaš i razgovaraj sa sobom o tome. To je sjajna tehnika klarifikacije, obzirom da osećanja umeju biti veoma snažna i, ponekad, prilično nejasna. Samo-govor ti može puno pomoći u održavanju produktivnosti. Ukoliko ti samo-govor ne ide naročito od ruke, možeš i da pišeš o svojim osećanjima i ciljevima i da vodiš dnevnik osećanja.
• Napravi plan rada (dugoročni i kratkoročni). Razmisli o tome šta želiš postići na duže staze, a šta na kraće. Uči planski i sistematično. Možeš da učiš recimo 25-30 minuta u serijama, sa pauzama od 5-10 minuta između. Na taj način ćeš održati produktivnos. Nakon nekoliko serija slobodno napravi pauzu od sat-dva. Nemoj da se preopterećuješ.
• Postavi sistem nagrađivanja za svoj rad. Na primer, možeš sebe nagraditi određenom aktivnošću (recimo, boravak na instagramu od 15-30 minuta, ili, pak, kupiti sebi čokoladu ili šta god da ti prija). Ukoliko ne uspeš, nagradnu aktivnost uskrati sebi. To će ti održati motivisanost na optimalnom nivou.