Ljubav

Imam problem. Od pocetka srednje skole druzim se za jednim deckom, koji mi je najbolji prijatelj. Dosta vremena provodimo zajedno. Ali nase drustvo cesto o nama govori kao da smo par. A nismo. Mada nekad ni ja nisam sigurna da li mozda tu ima nesto vise… Najbolja prijateljica mi kaze da necu da priznam I da prihateljstvo izmedju muskarca I zene nije moguce. Da tu uvek postoji neko ko se zaljubi… Ne znam sta da radim. Ne bih volela da nesto lose se desi, pa da prekinemo kontakt jer mi stvarno prija njegovo drustvo, a cini mi se njemu moje. Sta da radim?

Prijateljski odnos, uključujući i muško-žensko prijateljstvo (kao i druge relacije i odnosi koje gradimo u kontaktu sa ljudima), zahteva od nas da definišemo neka pravila, postavimo granice, naučimo da komuniciramo, a da ne povredimo drugu osobu. S obzirom da te opterećuje mišljenje društva, a da ti je sa druge strane, stalo do vašeg odnosa, najbolje bi bilo da vas dvoje otvoreno porazgovarate (možda i njega muče ista pitanja) o vama, da razmenite mišljenja, popričate o osećanjima, o tome koliko vam je stalo da se vaše prijateljstvo održi i sačuva. Neretko se dešava da se prijateljski odnos pretvori u partnerski, ali mislim da to ne bi trebalo da te opterećuje. Ako neko i razvije druga osećanja (osim drugarskih) opet nam je razgovor o tome glavno sredstvo rešenja situacije ( naravno, ako je zaljubljenost prisutna samo kod jedne osobe, a druga i dalje želi prijateljski odnos). Ponekad jednostavno treba pustititi da se stvari odvijaju svojim tokom, a vremenom će vaš odnos izabrati na koju će stranu – prijateljsku ili partnersku.

Svidja mi se jedna devojka već duže vreme.Kako da joj pridjem?Molim vas pomozite.

“Strategija prilaska” zavisi od vašeg trenutnog odnosa, da li je simpatija obostrana, da li ste u drugarskom odnosu, da li imate zajedničke prijatelje.. U svakom slučaju, mogućnosti su mnogobrojne – od direktnog kontakta i poziva na piće / izlazak/ druženje, do indirektnog “ispitivanja terena” uz pomoć prijatelja.. Srećno!

Ja sam Nina. Već neko vrijeme mi se sviđa drugarica iz razreda. Strah me je da ikome ovo kažem. Šta da uradim?

Razumem da osećaš strah jer naše okruženje još uvek nije dovoljno spremno da prihvati različitosti. Tvoj strah je potpuno normalna reakcija i tako ga prihvati, a on će se vremenom smanjivati i nestati. Svi imamo pravo da budemo različiti, te da između svih nas postoje brojne individulane razlike, uključujući i seksualno opredeljenje.
Predlažem da za početak radiš na jačanju sebe, svog samopouzdanja i sposobnosti da se suočiš sa okruženjem. To možeš raditi  na neki od sledećih načina:
– Da porazgovaraš sa osobom u koju imaš najviše poverenja i za koju veruješ da bi te razumela i ohrabrila;
– Da potražiš dalje savet psihologa ili psihoterapeuta u direktnom kontaktu;
– Da se povežeš sa nekom od organizacija civilnog društva koja direktno radi sa LGBT osobama (u ovom slučaju možeš nam se javiti da ti i mi prosledimo kontakte nekih od njih).

Svidja mi se 13 godina stariji dečko. Ja imam 16. Šta da radim?

S obzirom da si maloletna osoba i da je razlika u godinama značajna, najbolje bi bilo da razgovaraš sa roditeljima, poveriš se, “otvoriš dušu” ili sa nekim stručnim licem, kao što je školski psiholog ili pedagog ili odeljenski starešina, psiholog u zdravstvenom centru ili  u savetovalištu (ako postoji) ili neko od zaposlenih u centru za socijalni rad.  Biće ti lakše kad podeliš problem i sagledaš ga iz drugih pozicija, spoznaš bolje sopstvenu ličnost i razmisliš o tome – na koju nezadovoljenu potrebu je potrebno da obratiš više pažnje i da li postoje još neki, adekvatniji, načini za njeno zadovoljavanje.