Najčešća Pitanja

Napraviti dobar raspored i pridržavati se istog. Na primer: ustajem u (napisati vreme), obavljam jutarnje aktivnosti, počinjem da učim od (pa napisati satnicu – pri tom voditi računa da postoje kraće pauze između učenja i pauza za ručak), sa prijateljima se viđam (pa opet satnica zavisno od toga koji je deo dana najpogoniji za učenje /pre podne ili popodne). U raspored obavezno staviti i druge obaveze koje u toku dana treba da ispuniš. Preporuka bi bila da danas praviš raspored za sutra, kako bi se uklopile i eventualne neplanirane aktivnosti. Bitno je da se poštuje napravljeni plan rada i da pored učenja, naš raspored sadrži i obavezno druženje sa prijateljima, fizičku aktivnost..

Često se dešava da roditelji od nas očekuju da budemo nešto što mi zapravo nismo, da pravimo izbore (škole, zanimanja..) koje ne želimo, da biramo partnera shodno očekivanjima roditelja. U komunikaciji sa porodicom najvažnije je istaći da ti je, u ostvarenju svojih snova i želja,  neophodna  njihova pomoć i podrška, njihovo poverenje i sigurnost koju ti  pružaju, a da sa druge strane razumeš kako se oni osećaju,  razumeš njihove brige i strahove. Kroz učestale kontakte i razgovore trebalo bi naći balans, tako da i tvoje potrebe i potrebe porodice budu zadovoljene. Ukoliko ovaj problem u porodici postane izvor sukoba, konfikta, napetosti, porodica može da potraži pomoć psihoterapeuta.

Zavisnost od psihoaktivnih supstanci karakteriše ponavljana potreba za uzimanjem PAS kojoj se ne možeš samostalno odupreti, uprkos neželjim psihološkim, fizičkim i socijalnim posledicama. Odgovor na pitanje kada neko postaje narkoman zahteva sagledavanje problema iz više uglova kroz razgovor sa stručnim licima (motivacija za korišćenjem PAS, učestalost, situacija u kojoj konzumira PAS i mnogih drugih) u direktnom kontaktu. S toga, predlažemo da u svom okruženju potražiš odraslu osobu sa kojom ćeš moći otvoreno da porazgovaraš na ovu temu (roditelji, školski psiholog ili pedagog ili odeljenski starešina, pedijatar, dečiji psiholog, psiholog u savetovalištu ako postoji ili neko od zaposlenih u centru za socijalni rad).

Sasvim je u redu to što imate različite ukuse po pitanju muzike. Nema potrebe da sebe teraš da na silu zavoliš neku vrstu muzike ako ti ona ne prija. U životu ne bi trebalo da se baviš aktivnostima koje ti ne gode. Siguran sam da tvoj drug neće imati ništa protiv toga. Svi smo mi jedinstveni na svoj način. Različitosti su fenomenalne, poštuj ih i uživaj u njima.

Višak kilograma nije nešto što osobu čini lepom ili ružnom. Trebalo bi da se družiš sa ljudima nezavisno od toga da li imaš višak kilograma ili ne. Siguran sam da te drugari ne bi osuđivali i odbacili zbog toga. Razumem kako se osećaš, ali važno je da shvatiš da te to ne definiše kao osobu. Ono što pravi drugari cene su tvoje osobine i vrline, a ne fizičke karakteristike. S druge strane, ako ti se neko smeje zbog tvog viška kilograma, to više govori o njemu nego o tebi. Budi ono što jesi i uživaj u svom telu.

Na ovaj ili onaj način, treba da dođeš do prihvatanja sebe onakvim kakav jesi, nevezano za kilažu. Ukoliko ovo ipak nastavi da te muči uvek imaj na umu da uvek možeš da se obratiš stručnom licu (psihoterapeutu pre svega) za pomoć. Terapeut će ti pomoći da radiš na svojoj slici-o-sebi i da prihvatiš sebe nevezano za fizičke karakteristike.