Porodica

HomeProblemPorodica
Moj mladji brat ima bauk od škole, ide u osnovnu školu, i misli da je manje vredan u porodici zato sto sam ja, kao starija sestra, odličan djak. Kako mogu da pričam sa njim i da mu pomognem? Pricamo stalno, pričaju i roditelji sa njim ali imam utisak da je njegovo razmišljanje isto

Zamka u koju često upadaju porodice sa dvoje i više dece jeste njihovo međusobno upoređivanje. Ako u tvojoj porodici roditelji stalno upoređuju mlađeg brata i tebe i govore mu da treba da se ugleda na sestru, trebalo bi posavetovati roditelje da to ne rade – da dopuste da se svako dete razvija oslanjajući se na svoje kapacitete i mogućnosti, da ne očekuju od svoje dece da budu ista (jer nisu ista). Ti kao starija sestra treba da mu pružiš podršku, da mu pokažeš da si tu za njega i kad u školi ne postiže željene rezultate i da ga voliš bez obzira na školski uspeh ili neuspeh. Prvi korak  bi bio  porodični razgovor u kome bi roditelji, ti i tvoj mlađi brat zajedno popričali o problemu, bez optuživanja, svađe, upoređivanja. Razgovor u kome svaki član porodice ima priliku da bude saslušan, da iznese svoje mišljenje, možda i bojazan i strah, da govori o svojim interesovanjima, hobiju, razmišljanjima.. Ako se porodica ne snalazi sama u rešenju problema, trebalo bi razmisliti o razgovoru sa psihologom.

Kako se izboriti sa porodicom koja očekuje od tebe da radiš ono što ne voliš?

Često se dešava da roditelji od nas očekuju da budemo nešto što mi zapravo nismo, da pravimo izbore (škole, zanimanja..) koje ne želimo, da biramo partnera shodno očekivanjima roditelja. U komunikaciji sa porodicom najvažnije je istaći da ti je, u ostvarenju svojih snova i želja,  neophodna  njihova pomoć i podrška, njihovo poverenje i sigurnost koju ti  pružaju, a da sa druge strane razumeš kako se oni osećaju,  razumeš njihove brige i strahove. Kroz učestale kontakte i razgovore trebalo bi naći balans, tako da i tvoje potrebe i potrebe porodice budu zadovoljene. Ukoliko ovaj problem u porodici postane izvor sukoba, konfikta, napetosti, porodica može da potraži pomoć psihoterapeuta.

Šta ako mi imamo želju da se bavimo nekim zanimanjem ili da idemo na određeni fakultet, ali ne znamo da li bi se naši roditelji složili s tim?

Trebalo bi da razgovaraš sa roditeljima o budućem zanimanju ili fakultetu na koji želiš da ideš, da im objasniš zašto baš to želiš, šta ti se najviše sviđa, gde vidiš sebe u svemu tome.. Naravno, u razgovoru naglasiti da ti je potrebna podrška i pomoć roditeljima u ostvarenju te želje, odnosno da ti je potrebno da roditelji veruju da ćeš uspeti, da veruju u tebe! Već posle prvog razgovora i ti ćeš upoznati njihova razmišljanja, očekivanja i stavove koji se tiču tvog daljeg školovanja, pa ćete zajedno i porodično moći da nađete kompromis i rešenje koje će biti pozitivno i za roditelje i za tebe.

Mama vara tatu, a tata vara mamu.. Ja samo sedim i trpim. sta da radim?

Razumem kako se osećaš i u kojoj se situaciji i poziciji nalaziš. Za početak bi trebalo da znaš, da će oni zauvek biti tvoji roditelji i da se njihova roditeljska ljubav prema tebi  ne menja promenom njihovog partnerskog odnosa. Pokušaj da ne zauzimaš kritički stav u odnosu na njih, već da razumeš da se i oni sami bore sa nekim svojim problemima. Ovim ne pokušavamo da opravdamo njihovo ponašanje, jer naravno da postoje mnogo bolji načini za rešavanje problema, samo želimo da ti pomognemo da odvojiš njihove uloge kao roditelja i kao emotivnih partnera. 

Zatim, ukoliko postoji mogućnost, značajno bi bilo obaviti “porodični razgovor”  kome će prisustvovati svi članovi porodice i gde ćeš otvoreno reći roditeljima kako se osećaš i šta te muči. U zavinsoti od toga da li je razgovor moguće obaviti, a i od samog njegovog ishoda i spremnosti članova porodice na međusobnu saradnju, možeš odlučiti o daljim koracima.  A to bi bilo obraćanje nekom od stručnih lica, koja ti mogu pružiti direktnu pomoć i podršku: školski psiholog ili pedagog ili odeljenski starešina, psiholog u zdravstvenom centru ili  u savetovalištu (ako postoji) ili neko od zaposlenih u centru za socijalni rad. 

Srećno!