Stilovi komunikacije – koji je tvoj?

Da li u kontaktu sa drugima stavljamo potrebe drugih ispred vlastitih potreba, dajemo prednost sopstvenim potrebama ili uspevamo da uspostavimo i održimo ravnotežu između svojih i tuđih potreba? Da li se u komunikaciji ponašamo agresivno, pasivno ili asertivno?

Agresivan stil komunikacije odlikuje sklonost ka naređivanju, optuživanju, zahtevanju, glasan govor i odustsvo slušanja, što prati jasna namera osobe da bude dominantna u razgovoru i da svojim nastupom povredi ili ponizi sagovornika. Agresivno ponašanje srećemo kod ossba koje žele da kontrolišu situaciju, da imaju moć, koje jednostavno ne umeju da se ponašaju drugačije, jer su u prošlosti bile stimulisane na agresivno reagovanje.

Ima i osoba koje karakteriše pasivan stil komunikacije, a njega odlikuje namera osobe da udovolji sagovorniku, što prati odsustvo pokazivanja sosptvenih emocija i želja, te nezadovoljstvo zbog zapostavljanja vlastitih potreba. Ljudi se ponašaju pasivno jer najčešće ne razlikuju pasivnost od ljubaznosti ili se boje odbacivanja, što posledično dovodi do smanjenja smopouzdanja i samopoštovanja, preplavljenosti lošim emocijama, te generalno smanjenog poštovanja od strane drugih osoba iz okruženja.

Kao balans između agresivnog i pasivnog stila komunikacije stoji asertivni stil, odnosno sposobnost da izrazimo sopstvena osećanja i misli, a da pri tom ne ugrožavamo prava drugih osoba. Asertivna osoba aktivno i pažljivo sluša sagovornika, pokazuje osećanja, poštuje druge, preuzima odgovornost za svoje ponašanje, jasno iznosi svoje mišljenje, ume da se kontroliše, priznaje svoje greške i „ume “ da kaže „izvini“, ima nameru da komunicira i u toj nameri se oseća samopouzdano i sigurno u sebe. 

Drugim rečima, u asertivnoj komunikaciji osoba smatra da ima pravo na svoje mišljenje i da je normalno da postoji sukob mišljenja, neslaganje i mimoilaženje u razmišljanju, te da je za rešavanje „spora“ neophodna fleksibilnost, a učesnici u komunikaciji se ne ponašaju osvetoljubivo, manipulativno i kontrolišuće. 

Dakle, asertivno ponašanje je emocionalno iskreno, direktno, uz uvažavanje i poštovanje sebe i drugih.

Poželjno je da se ponašamo asertivno u situacijama kada želimo da odbijemo neopravdane zahteve, kada nam je načinjena nepravda, kada tražimo svoja prava i želimo da izrazimo želje, osećanja i potrebe, ali i u situacijama kada dajemo i primamo komplimente, hvalimo druge..I na kraju, dok razmišljamo da li se u komunikaciji sa drugima ponašamo agresivno, pasivno ili asertivno, bitno je da znamo – ASERTIVNOST SE UČI!

Milica Stamenković, master psiholog i psihoterapeut

Autorka teksta
Autor fotografije Brook Cagle, preuzeto sa Unsplash