Strategije za unapređenje mentalnog zdravlja i prevenciju teškoća

Kada želimo da unapredimo svoje mentalno zdravlje, kao i zdravlje uopšte, preduzimamo akcije koje nam pomažu da prihvatimo i zadržimo zdrav način života i stvaraju životnu sredinu ili uslove života koji potpomažu zdravlje. 

Unapređenje mentalnog zdravlja se odnosi na pozitivno mentalno zdravlje i razmatra mentalno zdravlje kao vrednost po sebi i kao osnovno ljudsko pravo neophodno za socijalni i ekonomski razvoj.

Prevencija mentalnih poremećaja podrazumeva intervencije čiji je cilj da se smanji prevalenca, incidenca i ponovno pojavljivanje mentalnih poremećaja, da se odstrane faktori rizika za mentalni poremećaj, kao i da se umanji uticaj mentalne bolesti na obolelu osobu, na porodicu i na društvo. 

U želji da saznam više na ovu temu, čitala sam o nekim od strategija koje se koriste za unapređenje mentalnog zdravlja i prevenciju teškoća u oblasti mentalnog zdravlja, te sa vama delim neke od njih:

Makro-strategije za smanjenje rizika i poboljšanje kvaliteta života 

Obuhvataju promene u zakonima, u donošenju politike i raspoređivanju sredstava na način kojim se poboljšava ishrana, stanovanje, dostupnost obrazovanja, i smanjuje se ekonomska nesigurnost, jača socijalna mreža podrške. 

Rane intervencije za smanjenje rizika i jačanje rezilijentnosti 

  Najuspešnijim su se pokazali programi u ranim periodima života sa decom pod rizikom, naročito iz porodica sa niskim prihodima i niskim obrazovnim nivoom, na primer, program kućnih poseta, edukacija za zdravo roditeljstvo, programi za smanjenje rizika od zlostavljanja i zanemarivanja. Programi si usmereni su ka otklanjanju činioca rizika i jačanju zaštitnih činioca. Unutar klasične podele prevencije na primarnu, sekundarnu i tercijernu, posebna se ističe primarna prevencija mentalnih poremećaja koja obuhvata: 

Univerzalna prevencija 

Odnosi se na celokupnu populaciju, bez obzira na individualne činioce rizike). Ovde spadaju mentalno higijenski programi koji obuhvataju sve trudnice ili programi za svu predškolsku ili školsku decu. U prevenciji nasilja i agresivnog ponašanja školske dece uspešnim su se pokazale intervencije koje se odvijaju u školi, obuhvataju cele razrede, kognitivno-bihejvioralnog su karaktera (podržavanje poželjnog i obeshrabrivanje nepoželjnog ponašanja), uče veštinama slušanja, empatije, nenasilnom rešavanju međusobnih konflikata i slično. Najuspešnije su intervencije koje se paralelno sprovode sa decom, roditeljima i nastavnicima.

Selektiva prevencija 

Usmerava ka pojedincima ili grupama za koje se smatra da imaju značajno veći rizik za razvoj mentalnih poremećaja od proseka. Primer je podrška deci čiji roditelji su mentalno oboleli, ili grupe podrške osobama koje su izgubile nekog bliskog ili podrška decu sa problemima somatskog zdravlja kao što su maligna oboljenja, dijabetes i drugi.

Indikovana prevencija 

Odnosi se na osobe koje pokazuju rane simptome/znake mentalnih problema ali koji ne dostižu kriterijume za postavljanje dijagnoze mentalnog poremećaja. Primeri obuhvataju programe sa decom školskog uzrasta koju su nastavnici i roditelji već jasno prepoznali kao decu sa teškoćama u ponašanju. Intervencije su utokoliko uspešnije ukoliko se deca ranije prepoznaju i uključe u program, na primer već na predškolskom uzrastu.

Ivana Nešić

Autorka teksta