Svaki problem ima rešenje

Mentalno zdravlje predstavlja stanje harmonije psihičkog i socijalnog funkcionisanja jedne osobe i odnosi se na njenu psihološku, emotivnu i društvenu dobrobit. Mentalno zdravlje ogleda se u nivou psihičkog blagostanja i odsustvu mentalnih poremećaja i bolesti, ali odsustvo ovih poremećaja ne mora da znači dobro mentalno zdravlje. Loše mentalno zdravlje i duševne bolesti nisu isto! Čovek može biti lošeg mentalnog zdravlja ali bez dijagnoze bilo kakvih duševnih bolesti.  

Ukoliko je pojedinac sposoban da donosi zdrave odluke, ostvari svoje ciljeve i bude produktivan, stvara međuljudske odnose u kojima je srećan i da se na zdrav način suočava sa stresom – može da bude zahvalan na svom dobrom mentalnom zdravlju. 

Ovog puta bavimo se prepoznavanjem ponašanja koje odaje loše mentalno zdravlje, kao i uzrocima i posledicama istog. 

Život nam često priređuje neverovatne situacije, stavlja nas u razna iskušenja i ponekada ume da nas stavi na vožnju emocionalnim rolerkosterom. Sva ta dešavanja u našem životu imaju uticaja na naše misli, osećanja i dela. Postoje dešavanja koja naše mentalno zdravlje dovode u opasnost. Velike životne promene, smrt voljene osobe, veliki gubici, neprijatna iskustva poput silovanja ili nasilja mogu veoma loše uticati na mentalno zdravlje čoveka. Takođe do ovog problema mogu dovesti i loši odnosi u porodici i položaj u društvu.

Koliko puta si primetio/la da neko od tvojih prijatelja propušta šetnje, izlaske, druženja? Postaje sve izolovaniji od prijatelja, izbegava bilo kakvu vrstu aktivnosti koju je nekad smatrao prijatnom? A kada se konačno vidiš sa tim prijateljem on izgleda tmurno i tužno? To može da bude tek početak ugrožavanja mentalnog zdravlja. Taj prijatelj može biti bilo ko u tvom okruženju, ali se i ti sam možeš naći u takvoj situaciji. Različite stvari i nemili događaji mogu pojedinca dovesti do stanja u kom neće osećati ništa osim tuge, patnje i praznine, konstantan osećaj teskobe i stresa može odvesti čoveka do najmračnijih i najslabijih delova svoje ličnosti. Nešto najgore na šta tada čovek može da pomisli jeste samoubistvo, što ni u jednoj prilici koju nam život priredi nije rešenje. 

Ukoliko primetiš ovakvo ponašanje kod tvojih članova porodice,  prijatelja, kolega ili vršnjaka, budi ljubazan/na prema njima, pokušaj da im pomogneš razgovorom ili slušanjem jer znači i previše kada postoji osoba koja želi da sasluša. Ali ukoliko osoba ne želi da priča sa tobom, postoji puno stručnih ljudi kojima se ona može obratiti za pomoć. Za svaki problem postoji rešenje, i za svaku prepreku postoji način da se ona prevaziđe. Ako si i sam u ovakvoj situaciji znaj da postoje ljudi koji bi želeli da ti pomognu i da ti pokažu da nije sve tako crno.

Kako niko ne bi dospeo u ovakvu situaciju imamo par saveta za očuvanje mentalnog zdravlja jer je zdravlje naše naveće bogatstvo. Zdravlje mladih se treba štititi jer na njima ostaje sve.

  • Fokusiraj se na pozitivne stvari
  • Uvek pronađi vremena za sebe i za opuštanje
  • Pronađi smisao u svakom novom danu i pos
  • matraj ga kao novu šansu 
  • Budi aktivan ali pronađi vremena za mali predah
  • Hrani se zdravo jer hrana i te kako ima uticaja na mentalno zdravlje 
  • Ne razmišljaj previše unapred i ne postavljaj sebi ciljeve koje trenuno nisi u mogućnosti da ispuniš jer će ti anksioznost samo rasti 
  • Budi okružen dobrim i pozitivnim ljudima koji donose samo dobro raspoloženje
  • Pričaj o tome što te muči sa bliskim osobama
  • Organizuj vreme i posveti se nekom hobiju 
  • Pronađi zdrav način da se nosiš sa stresom jer je on sastavni deo života

Milica Mišić

Autorka teksta